13. sep 2019.

IZ MUŠKOG UGLA: Biti ili ne biti princ na belom konju, modernoj ženi

 

Odavno sam odustao od pokušaja da do kraja razumem žene. Prilagodio sam se. Kad nešto ne shvatam, odgovaram osmehom, govorim ono šta znam da žele da čuju. Ne zato što se plašim verbalnog okršaja, naprotiv – u odmeravanju mentalnih sposobnosti uživam. Samo nemam ni vremena ni živaca za beskrajno i besciljno verbalno nadmudrivanje, posle koga i ako priznaš da je ona u pravu (bilo zato što je tako zaista, ili samo želiš da smora skineš sa q.) sledi novi talas iživljavanja i brojnih potpitanja na temu „kako sad ovako i zašto sad ovako, a bilo je onako“…

Pomisliće neko da mrzim žene. Ne, naprotiv. Obožavam ih. Baš zato što su žene. Odakle onda konflikt? U stvari, jednačina je jednostavna. Ono šta muškarci svode na jednu reč, ili jednostavnu radnju, žene uzdižu na čitavu knjigu ili proces komplikovanih delanja.

Ženama je sasvim logično ono iz čega muškarci zaključuju da one ne znaju šta hoće. Počev od beskrajnog i najčešće besmislenog lutanja radnjama, preko neverovatnih i nepredvidivih reakcija u vožnji, do sad već epskog konflikta unutar mozga svake žene: malo sam emancipovana i niko mi nije potreban, a malo sam nežni cvetak, kome je potreban zaštitnik, muškarac u svakom pogledu, džentlmen, princ na belom konju…

Taj bi konflikt bio lako rešiv, kada bi žena sebi na čelo lepila stikere: plavi za sad sam emancipovana, crveni za sad sam devojčica. Ali…

Kad se setim mojih mladalačkih muka da to razumem, izbalansiram, i onog osećaja „šta god da uradim – nije dobro“… Sad sam zahvalan starenju, sazrevanju i iskustvu, koji su me doveli dotle da na sve ove pojave, a i mnoge koje nisam nabrojao, gledam s blaženim osmehom. Nešto sam skapirao, pa osmeh jer znam da je otpor uzaludan, a nešto nikad neću skapirati, pa osmeh jer sam se pomirio sa sudbinom.

A, ne. Ne postoji emancipacija koja će me dovesti dotle da ne pridržim vrata, kaput ili stolicu, ili da delkam račun u kafani. Ili, ne daj bože, da iz bilo kog razloga ili motiva dignem ruku na ženu. Sad namerno neću o podeli posla u kući (bračnoj ili vanbračnoj zajednici), jer to em širi temu, em bi neki moji drugari rekli da je to faza kad se princ na belom konju pretvara u konja. Šalim se, šalim se, ne puštajte kandže.

Ali da, doživeo sam i da ženi smeta što joj otvaram vrata („nisam ja nesposobna“) i da joj smeta što platim račun u restoranu (jer je ona, jelte, sasvim kadra sebe da izdržava), ali i da ne smem da je gledam „`nako“, „bezobrazno“, „kao da bi me sad opalio“ (izvinjavam se, ali ako te gledam kao da bih te opalio, i opalio bih te, zasigurno, i ne mislim da je to išta ružno, naprotiv), ili da ne smem da ponudim pomoć u situaciji u kojoj bi i meni pomoć dobro došla, jer može da razume kakogod i da joj povredim mukom emancipovana osećanja.

Može biti da sam konzervativan (u stvari, jesam), ali kod mene je podela jasna. Ili si žensko, u pravom smislu te reči, ili si „muško“ i od mene te razlikuje samo što ti se ništa ne klati među nogama. Nema između, nema čas sam jedno, a čas drugo. Ako si žensko, prema tebi se tako i ponašam: tetošim te, činim ti, vodam, ulivam sigurnost, štitim, kontrolišem da ne praviš gluposti (što očekujem i uzvratno), pomažem u svemu (i tu očekujem reciprocitet), primičem stolicu, otvaram vrata. Ako si ono drugo, i to je legitimno, samo što se onda prema tebi ophodim isto kao i prema mojim tronožnim drugarima i tretiram te u svim odnosima i situacijama sasvim kadrom da se sa svim izboriš baš kao i ja. Računajući i zamenu gume na automobilu.

To dovodi do narednog pitanja: Da li je „princ na belom konju“ prevaziđena kategorija? Nije, i nikad neće biti, ako smo spremni da prihvatimo notornu istinu: da su muškarac i žena dva različita bića, koja su u svakom pogledu neophodna jedno drugom. Na muškarcu je da bude mačo, drčan, pomalo bezobrazan. Hajde, iskreno priznajte, moje dame: da li ste se ikad napalile na nekog – pardon maj frenč – pičkastog tipa? (Možda su se neke udale za takvog, ali to je posebna tema.) Na ženi je da bude nežna, senzualna, mazna, osetljiva, emotivna, pravi primalac svega onoga šta muškarac ima da joj da.

I ne, to ne opravdava neke muškarce da budu nevaspitani, banalni, grubi, sirovi. To muškarcu nameće obavezu da napravi pravi balans između onoga šta je potrebno da uradi i onoga čega mora da se uzdrži.

Ipak, i mnoge dame bi morale da se odluče, žele li princa na belom konju, ili samo konja?

Napisao prijatelj sajta: Nebojša Vučinić

Po obrazovanju – pravnik. Dugogodišnji novinar i glavni i odgovorni urednik časopisa Enigma.

Related posts

Download Premium Magento Themes Free | download premium wordpress themes free | giay nam dep | giay luoi nam | giay nam cong so | giay cao got nu | giay the thao nu