23. apr 2019.

Vladimir Topolovački – ČUVAR STRIPA OD ZABORAVA – Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma

Beogradski istraživač, kolekcionar i publicista Vladimir Topolovački, nakon iscrpnog rada ponovo je obradovao ljubitelje devete umetnosti još jednim specifičnim izdanjem vodiča kroz svet stripa. Knjiga „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“podeljena u dva toma 3. i 4., predstavlja prvi leksikon kataloškog tipa za stripove na području jugoistočne i istočne Evrope.  Vladimir Topolovački nesumnjivo trenutno jeste jedini monografista stripskih izdanja na području Balkana.

Da bismo dobili širu sliku o knjizi, kao i o radu na istoj u razgovoru za „Valjevske NOVOSTI“ pitali smo Vladimira Topolovačkog:

Odakle ljubav prema stripu?

Divim se osobama koje umeju da belinu hartije ispune nekim crtežom.

U nekim zemljama strip se tretira kao visoka umetnička forma, čak se izučava i na akademskom nivou. Kakva je situacija kod nas?

Nešto više na tu temu podrazumeva, dilemu koja i dan danas postoji. Šta je osma, a šta deveta umetnost? Šta je film, šta je strip? Film se (zbog toga što je bio zabava za široke narodne mase i to za sitne pare) probio na nivo osme umetnosti, a strip je gurnut, tj. zovu ga devetom umetnošću iz prostog razloga što si za strip morao da odvojiš vreme za kupovinu, morao si da odvojiš vreme za čitanje i ostalo nije ti bilo plasirano sve na jednom mestu kao za film.

Nepriznatost na ovim prostorima, konkretno  mislim na prostor Srbije, je da strip nije zaživeo ni u jednoj biblioteci, da i dalje Ministarstvo ne daju potpore za izdavanje domaćeg stripa, što nije slučaj u našoj neposrednoj okolini, mislim na druge ex Yu republike, tj. sada države.

Po tome mogu zaključiti da se na crtače stripa na našim područjima ne obraća dovoljna pažnja?

Da bi se neko pokazao i prikazao, njegov rad mora biti plasiran. Za mlade umetnike, plasiranje znači štampanje nečega, iako postoji internet i ostalo oni se ne mogu dokazati i pokazati samo u elektronskom obliku, moraju se prikazati sa štampanim izdanjem. Da bi se to odradilo treba naći sponzora, jer kod nas sve to mnogo košta, mislim svuda umetnost košta. Mecene kao takve ne postoje na ovom području već dobrani šestdesetak godina. Znači, ukoliko neko ne odvoji novac sredstva i ostalo, plus prezentacije plasiranja – za te devojke i momke se nikada neće znati. Njihovi radovi neće biti cenjeni, a onda neće moći da se plasiraju u inostranstvo. Jer masa naših umetnika, danas na području stripa ima angažman u inostranstvu,  gde je daleko bolje plaćeno i oni od toga žive.

Ti kao pojedinac, na neki način zapravo nadomešćuješ taj nedostatak na državnom nivou ovom formom vodiča kroz svet stripa?

Znači vodič je isključivo zamišljen kao vodič za strip albume, odnosno nešto što se predstavlja i što pretpostavljamo da je strip album. Međutim raznolikost štampanih izdanja mi je dozvolila slobodu da krenem i na nešto drugo a onda želja da prikažem domaće crtače u nešto treće tako da u bilo kom Itinereru možeš pronaći i kataloge i pamflete i ostala ali štampana izdanja nekog umetnika.

I sama znaš koliko Vas likovnih umetnika je imalo izložbu. Izložba ukoliko nije potkrepljena nekim papirnatim izdanjem  katalogom, flajerom, posterom kao da nije ni postojala.

 Smatra se da tvoja knjiga „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“ , predstavlja prvi leksikon kataloškog tipa za stripove na području jugoistočne i istočne Evrope. Na koji si način dolazio do informacija ?

Uz pomoć prijatelja, ljubitelja stripa, kolekcionara i interneta. Internet je posebno u poslednjih šest do sedam godina je veoma uznapredovao. Pre toga nisu postojali podaci odnosno postojali su na izvornim jezicima. Jezici koje ja ne umem ni da rastumačim, niti da prevodim, zato se poneka greška i potkrala, jer izvini španski, italijanski, francuski i ostalo baš nisu uobičajeni, uobičajeno je englesko govorno područje.

Ti si kao pojedinac odradio kapitalan posao, koji bi po nekom viđenju  trebalo da radi neka institucija.

Da, svuda u svetu takve stvari čine institucije, međutim pošto sam bio isuviše lucidan krenuo sam sa nečim što niko do sada nije odradio a to je sken naslovnice, onda sam navodio i dimenzije iz prostog razloga što za ista izdanja postoje različite dimenzije. Da bi ljudi jednostavno znali ako sam napisao da je taj veliki format štampan u hiljadu a mali format u dvesta primerak da i oni sami mogu da procene koliko njihova biblioteka ili to što imaju u svom posedu može da vredi.

Kada si naveo da je ovo posao institucije, koja bi za to bila zadužena?

Ako hoćemo realno, to su bibliografska izdanja a znači zna se svuda u svetu ko čini i radi bibliografije, onaj kome je svaki primerak dostupan. Imam veze sa matematikom, zato ajde da se igramo sa ciframa. Zamisli jedan strip, govorim konkretno o „Nikad robom“, koji je štampan u 120 – 263 hiljade primeraka, posle 46 godina ne postoji nijedan nigde! U našim bibliotekama nema nijedan od 263 hiljada primeraka.

S obzirom da si ti kolekcionar stripa, možeš li nam reći ko se sve može smatrati kolekcionarom?

Ljudi koji vole strip i koji prave kolekcije sasvim svejedno kog su uzrasta, znači danas neko dete može početi da otkriva strip, da ga zavoli i da poželi da sačuva to što je pročitao za još koji put i onda polako kreće sakupljanje po brojevima ili sakupljanje određenih junaka ili sakupljanje prema određenim crtačima, jer je ovo je veoma skup hobi koji zauzima enormno mnogo prostora u svakoj našoj sredini.

Kolekcionari su oni koji su potrebni svima, potrebni su izdavačima a potrebni su i autorima tako da svi znaju da se kolekcionar drugačije ophodi prema njihovom radu. Zamisli molim te da neko tvoj rad pazi kako će listati, da ga ne uništi a ti kao umetnik imaš puno srce.

Knjigu je štampala Izdavačka kuća Strip-agent iz Zagreba, zašto nije štampana u Srbiji?

Iz nekoliko praktičnih razloga a jedan od razloga je što smo izdavač i ja prijatelji već više od tridesetak godina. Zamisli ovo, kažu svi da najbolji kompjuteri nisu oni koje kupuješ kao gotove proizvode u prodavnici nego kupuješ najbolji softver i najbolji hardver i onda tek pakuješ. U ovom slučaju ja sam soft-ver a on je mlađi on je hard-ver.  On je jedan od najvećih izdavača u Hrvatskoj koji je sebi mogao da dozvoli luft da možda ne povrati tih nekoliko hiljada evra koliko košta izdanje ovih knjiga. Ovde je malo ko bio spreman da toliko rizikuje.

Možeš li nam navesti jednu od zanimljivosti vezano za svet stripa sa naših prostora?

Zvuči neverovatno ali ljudi koji su sa ovih naših prostora i pre drugog svetskog rata a Boga mi i posle i najviše u poslednje vreme su veoma priznati u Evropi. Znači pre drugog svetskog rata strip je bio veoma dobro plaćen posao u samom startu ne ali kasnije od 1936. do 1940. veoma plaćen posao. Isto tako kao za „Nikad robom„ u momentu kada je strip produkcija (a to je nemerljivo u svetskim katergorijama), strip produkcija je podigla jedan grad. To je bio posao plaćen daleko više nego profesora na fakultetu, govorimo o platama strip crtača. Zbog čega nadomešćujem i nadovezujem se na jedan grad, Gornji Milanovac, tu je bila jedna Osnovna škola, gomila entuzijasta, profesora, koji su krenuli da prave dečji časopis koji je posle izrastao u giganta ne samo jugoslovenskog nego i evropskog okvira, grad Štamparija.

Sve što radimo ima neki cilj, koji je tvoj?

Cilj ili želja ovakvih knjiga koje sam nazvao Itinereri jeste da predstavim i glorifikujem i ostavim u amanet nekim potonjim generacijama da vide da je ovde strip bio i da je živeo, Boga mi i da će živeti.

Snežana Šestović Shelle

Related posts

Download Premium Magento Themes Free | download premium wordpress themes free | giay nam dep | giay luoi nam | giay nam cong so | giay cao got nu | giay the thao nu